why-your-kid-should-spend-time-in-nature

Сродна сликаVodeći stručnjaci za dečji razvoj ustanovili su da dečja igra na otvorenom polako izumire. Istraživanje, prljanje, trčanje u prirodi zamenili su tableti, telefoni i televizija, a deca time gube važne alate za učenje i kognitivni razvoj. Samo jedno od desetoro dece pripadnika nove generacije dovoljno je fizički aktivno da bi se moglo reći da je zdravo.

Živimo “krizu neaktivnosti” u kojoj već dvogodišnje dete sve više vremena provodi uz različite elektronske uređaje umesto da se kreće uokolo i igra se tradicionalnih igara.

U nekim razvijenim zapadnim zemljama samo 9 odsto dece zadovoljava preporuku da dete barem tri sata na dan bude fizički aktivno. Ogromna većina predškolske dece ne provodi čak ni sat na dan u kretanju, što je delimično izraz toga da deca u tome samo oponašaju svoje roditelje. Roditelji veoma često nude deci elektronske uređaje kako bi ih “umirili”, ali nisu svesni da navike koje na taj način kod njih razvijaju mogu imati doživotne štetne posledice, od različitih neuroloških poremećaja do sticanja štetnih navika i životnih stilova. Pored toga, promenila se i opšta životna okolina, decu gotovo uvek prevozimo automobilom a retko kada igde idu pešice, sve je manje zelenih površina, parkova, šumaraka…

Svi su ti podaci alarmantni i potrebne su hitne mere kako bi se kod dece povećalo vreme koje provode fizički aktivna. Na primer, vrtiće treba graditi tako da omogućavaju igranje na vazduhu, u dvorištima, što je više moguće u dodiru s „prirodom” i uopšteno podsticati igre u kojima su deca fizički aktivna. Tehnološki razvoj drastično je promenio živote kako odraslih tako i najmlađih, no kako je tehnološke naprave nemoguće izbaciti iz naših života, treba da se potrudimo da ih koristimo na način koji ipak neće ugroziti zdravlje i razviti štetne životne navike.

Iako većina roditelja prepoznaje i uvažava problem, situacija se ipak ne menja. Evo nekoliko korisnih predloga:


Igranje u prirodi
– savremena deca većinu vremena provode uz različite ekrane i monitore a sve više uz ekrane osetljive na dodir, u tolikoj meri da kada krenu u školu često ne znaju da drže olovku u ruci i uopšteno imaju slabo razvijene osnovne motoričke veštine. Samo 21 odsto njih se igra napolju, u poređenju sa 71 odsto u generaciji njihovih roditelja. Iskoristite svaku priliku kako biste podstakli decu da izađu i razviju bliskost s prirodom, bilo da je reč o trčanju za leptirima ili skupljanju lišća za herbariujum, i s tim počnite što pre – odojčad su veoma znatiželjna kad je reč o pipanju, dodirivanju i istraživanju prirode, zato im dopustite da dodiruju stvari pa i da se zaprljaju, ako treba.Сродна слика

Nesputano lutanje – u poslednjih 30 godina radijus unutar kojeg se deca
kreću smanjen je za 90 odsto. Deca koja se približavaju tinejdžerskom dobu trebalo bi da slobodno šetaju i istražuju svoje okruženje.

Penjanje na stabla – ovo je izvrstan način da dete nauči da se nosi s razinama rizika. Roditelji i vaspitači često brane deci penjanje na stabla bojeći se da će pasti, ali pokazalo se da tri puta češće deca završe u bolnici zbog pada s kreveta nego zbog pada sa stabla.

Gradnja jazbina i skrovišta – u igri s prijateljima ili roditeljima ovakvi poduhvati razvijaju mnoge sposobnosti – kako sarađivati, pronaći potrebne resurse, rešiti probleme – a takođe podstiču dečju maštu.

Usmerite se na nešto – neka vaša šetnja prirodom ne bude besciljna, uvek nešto istražujte ili otkrivajte. Deca vole pustolovine pa se igrajte da tragate za nekom biljkom, životinjom ili blagom.

Ne žurite – skrećite s puta, zastajkujte, skačite po baricama, opažajte znakove godišnjih doba ili neka druga obeležja okruženja.

Kampujte – ako imate kućno dvorište, ili prijatelje s takvim dvorištem, kampujte sa svojom decom, a ako su veća, podstaknite ih da to rade sama.

Uživajte u malim stvarima – najveća zadovoljstva često su i najjednostavnija, otkrijte čari bacanja kamenčića po površini vode, pravljenja cvetnih venčića traženja deteline s četiri lista.

Postanite kolekcionari – deca su po svojoj prirodi strastveni skupljači, ohrabrite ih da skupljaju bilo šta – češere, lišće, oblutke…

Izvor: RTV

Leave Your Reply