To što je napolju proleće uveliko u jeku, što je sve olistalo, procvetalo i procvrkutalo, neće puno značiti deci ako su poput klinaca iz knjige Ričarda Louva “Poslednje dete u šumi”. Da, to proleće u jeku trebalo bi da izmami decu napolje, u prirodu pa i blato, ali današnjim generacijama to ne deluje primamljivo.
Prema opsežna istraživanjima Louva i drugih naučnika koja su sprovođena dugi niz godina,boravak u prirodi ima ogromne prednosti, uključujući poboljšanje koncentracije, bolju koordinaciju, poboljšanje ukupnog kognitivnog funkcionisanja i veću mogućnost da se uključe u kreativne igre. Takođe je primećeno da može da pomogne osobama sa simptomima mentalne bolesti.
Godine 2008, Američka akademija za pedijatriju izdala je saopštenje u kojem navodi da je 60 minuta dnevno na vazduhu u slobodnoj igri od suštinskog značaja za fizičko i mentalno zdravlje dece.
Ipak, Erika Kristakis, psiholog za period ranog detinjstva i autor knjige “Važno je pustiti ih da budu mali: Šta je zapravo potrebno deci od odraslih?”, u svojoj studiji objavila je da u proseku jedan predškolac provede više od četiri sata ispred ekrana.
Za stariju decu statistika je još gora, prema podacima iz 2015. godine – 92 posto tinejdžera je bilo onlajn skoro čitav dan!
“Aktivno učenje i igra u prirodi su od suštinskog značaja za zdrav ljudski razvoj”, složni su svi istraživači i psiholozi.
“Ali, igra s jedne, i znanje kako se igrati s druge strane, mogu biti dve različite stvari, naročito u današnjem svetu gde tako mali broj dece ima dovoljno kontakta sa vršnjacima, prirodom i igrama uopšte. Mi često grešimo u pretpostavci da se dečija igra odvija bez napora, bez učenja, tolerancije i podrške, a to jednostavno nije istina,” izjavila je Kristakis.
Deca takođe imaju koristi od čulnih iskustava u prirodi, uključujući sve prirodne pojave, mirise, zvukove i teksture koje sreću napolju, kažu stručnjaci. Osećaj vetra na licu može biti okidač za razgovor o nauci i kretanju vazduha. Miris predstojeće kiše nekome je veoma prijatan, ali može i da posluži da dete nauči nešto više o vremenskim prilikama. Nezaboravan ukus zrelih jagoda, svežina povrća iz bašte, mogu da budu podstrek za razgovor o zdravoj hrani. I zvuk različitih ptica pevačica može deci dati lekciju o raznolikosti prirode i njenih stanovnika.
“Zaista smo izgubili poimanje sveta, svest da smo deo prirode i povezani sa prirodom”, smatra Kejsi Flegal, kiropraktičar u Ešlendu, specijalizovana za pedijatriju. “Da bi kao odrasli bila zdrava i jaka, deca treba da budu napolju i da rade stvari za koje je njihovo telo i predviđeno, puno kretanja i aktivnosti. Mi ne želimo da se deca razbole, naravno,” dodala je ona. “Ali baš napolju, gde se sreću i sa prljavštinom i sa različitim mikroorganizmima, njihov imunitet se razvija na pravi način.”
U nastavku sledi 10 ideja kako povećati vreme provedeno u prirodi:
Jednostavno krenite!
Roditelji treba da značajno povećaju količinu vremena koje njihova deca provode igrajući na otvorenom. Isto tako nema potrebe da ih usmeravaju kako i na koji način da provedu to vreme. Treba ih pustiti da sami istražuju i pronađu svoj način zabave.
Spavajte napolju!
Pre nego što komarci krenu u napad, probajte da spavate napolju. Razapnite šator ili nabavite vreću za spavanje.
Istraživači sa Univerziteta Kolorado u Boulderu ustanovili su da spavanje napolju, naročito daleko od veštačkog svetla, pomaže da se resetuje cirkadijalni ritam – unutrašnji sat koji reguliše naše telo – i može smanjiti osećanja napetosti i nervoze tokom dana.
Inspirišite se
Jedan od načina da se deci približi svet prirode je da se pokaže veliku strahopoštovanje i entuzijazam za to. “Najefikasniji način za povezivanje naše dece sa prirodom je da im primerom pokažemo koliko je mi volimo i koliko nam je zabavno u prirodi. Deca, kad vide svoje roditelje kako zastaju da bi videli neku gusenicu ili biljku, i sama će otvoriti četvoro očiju i više gledati i osluškivati oko sebe. Podstaknite dete da postavlja pitanja o prirodi, čak i ako ne znate odgovore.”
Gledajte nebo
Nabavite neku knjigu o oblacima ili meteorologiji i neko zgodno ćebe. Naučite ih osnovnu podelu oblaka. Diskutujte, smejte se i uživajte.
Zasadite nešto
U zavisnosti od uslova odlučite se za saksije ili leje. Objasnite im kako i dajte im vremena da posade, paze i zalivaju svoje biljke. Počnite sa biljkama koje rastu brzo kao što je pasulj. Ovo je savršena prilika da se razgovara odakle hrana dolazi, ali i za boravak u prirodi.
Napravite vilinsku kuću
Dodavanje malo magije i misterije može da pomogne deci da postanu angažovanija u svom prirodnom okruženjem. Podstičite maštovitu igru kroz izgradnju male kuće za “vile” od raznih prirodnih materijala, kao što su kora, grančice, kamenje, cveće, trava, žir i borove šišarke.
Istražite vodenu površinu u blizini
Decu prirodno privlači voda i uvek će ih radovati da provode vreme u blizini neke vodene površine. Ponesite mrežu, teglu i lopatu da istražujete malo po blatu. Kasnije možete i da ga uključite u sportski ribolov.
Skupljate suvenire iz prirode
Naravno, objasnite deci razliku između skupljanja suvih grančica, šišarki i lišća – i uništavanja prirodnih resursa i lomljenja drveća. Možete da napravite, ako vam životni prostor dozvoljava, i male tematske izložbe u zavisnosti od mesta nalaska suvenira iz prirode.
Prošetajte
Šetajte što više i što češće. Da biste produžili pažnju i probudili zainteresovanost, ponesite malu lupu i teglu za bube. Osmotrite ih pa ih ponovo pustite na slobodu. Tražite tragove životinja ako ste u šumi.Osluškujte i uživajte.
Hodajte bosi
Hodanje bosih nogu može pomoći vašem detetu da razvije prirodan, zdrav hod ali ono razvija i moždane vijuge rekla je Flegal. Ona preporučuje deci da hodaju bez obuće da bi razvila dobru ravnotežu i svest o tome gde im je telo u prostoru. Takođe je radost za čula, bilo da se zgazi na hladnu travu, topli pesak ili u ljigavo blato.
“Ima toliko čulnih receptora u nogama koji šalju informacije u mozak”, kaže Flegal. “Da bi najbolje razvijali taj sistem, važno je da se stiču različita iskustva kroz bosa stopala.”
Izvor: http://www.detinjarije.com/deset-nacina-da-pomognete-deci-da-se-zaljube-u-prirodu/